О књизи: 1998 / Књига коју читалац држи у рукама заснована је на снимцима које је направио професор Тавгер у последњој години живота. Бен-Зион Тавгер је у Израел дошао 1972. године из новосибирског Академгородока. Провео је много година борећи се против КГБ-а и совјетских власти за право да живи у својој домовини. Ловили су га, прогањали, прогањали, покушавајући да нађу прихватљив изговор и осуде „издајника“. Али Бог је био милостив – Тавгер је дошао у Израел и након неког времена се настанио у Киријат Арби, у Хеброну. Гуш Емуним покрет са израелским властима и војном администрацијом за право Јевреја да се населе и живе широм Ерец Израела. Професор Тавгер је такође био активан учесник у овој борби. Већ тада, пре више од 20 година, савршено разумевши ситуацију, знао је како да поступи како би оживео јеврејско присуство у Хеброну. Није могао да се помири са чињеницом да Јевреји у својој земљи немају право да живе и моле се где хоће, да посећују света места, да се крећу слободно, без страха. „Политика” израелских власти тих година (као и сада) стављала је Јевреје у зависан положај: Јевреј не може да ради шта хоће а да не гледа на реакцију Арапа – ако му се нешто не свиђа, он гађаће Јевреја камењем и запалити му машину, односно наћи ће начин да изрази свој „протест“, а власти ће свакако интервенисати и „смирити“ Јевреја. И то у држави која себе назива јеврејском…